Зентропа је заједница створена од стране неколицине националистичких активиста расутих по целом свету са жељом да представе друкчију естетику и нови политички приступ који је позитиван и виталистички, избегавајући одређена претеривања и ћорсокаке политикантства или „крупно-мишићног активизма“.

Огранци Зентропе постоје широм планете, у латинској Америци, у Италији, Шпанији, Португалу, Француској, Русији, Украјини, Грчкој, и наравно у Србији. Иако делују независно једни од других, сви деле заједничку идеју а то је да се представи другачији поглед на национализам и свет који нас окружује.

Идеја Зентропе је заснована на троструком принципу: верност – стварање – нада. Наше идеје представљају верност принципима части, оданости, достојанства, културе и саборства због којих је европски човек специфичан и због којих је много људи изгубило живот. То су неки вечни принципи уткани у гене нашег народа, то су постулати на којима почива идентитет европског човека. Желимо да створимо нове аргументе национализма, нове облике политичког, културног изражавања и агитације. Сматрамо да се не треба надати некој утопистичкој замисли доласка бољег света, већ верујемо да људи и треба да се одметну у време колапса и декаденције како би изградили ново друштво.

Ми се трудимо да будемо у служби истине и лепоте, избегавамо идеолошке странпутице или партијашко секташење, два проблема која су коштала много национализам а у данашњим временима је прескупо и бесмислено понављати старе грешке. Те грешке често су се сводиле на кичерај у национализму – перманентно рециклирање успешне креације. Та рециклажа довела је до стварања извесног талога слогана, начина деловања и идеја које нису мењане, националисти су постали културно и духовно осиромашени заборавивши да гледају напред вечито се осврћући на своју славну прошлост. Човек корача напред током свог живота, време тече. Гледати треба напред, проширити своје видике и обогатити своје идеале како би се коначно изашло из овог стања у коме се налазимо.

Спомињемо нешто што зовемо „Теологија револуције“. Тај појам је извучен из једног другог – Теологија ослобођења. То је био ток хришћанске теолошке мисли који је настао у Латинској Америци а праћен је истоименим друштвено-политичким покретом. Његов циљ био је враћање достојанства и наде сиромашнима. Испрва је то био „социјалистички“ покрет и део левичарске терминологије. Данас схватамо да је левица издала народне масе да би се ставила у службу плутократије и олигархије светског капитала. Националисти сада морају играти улогу заштитника и еманципатора народа.