„Највећи проблем је што људи не верују да је револуција могућа, и није могућа управо због тога што људи не верују да је могућа.“ речи су Теодора Теда Качинског, познатијег као Унабомбер. Тед Качински постао је познат јавности прво као Унабобмер, особа која је поштом, од 1978. до 1995. слала бомбе на кућне адресе разних људи. Своје име је добио по томе што је у главно циљао универзитетске професоре и декане, а такође је покушао да бомбом обори авион те је стога прозван Унабомбер (University and Airline Bomber – Unabomber). Тед Качински је током своје бомбашке каријере, Качински је извео 16 напада, а готово свака од мета била је особа која је на неки начин била повезана са уништавањем природе.
Качински је борац за заштиту природе и борац против модерног света. Гнушао се савременог друштва које је човека претворило у точак у једној машини, и гнушао се технологије која је поробила човечанство. Качински је иначе по професији био математичар. Завршио је Харвард, а магистрирао и докторирао је на Универзитету у Мичигену. Његова докторска дисертација сматра се једном од најбољих икада написаних на Мичигенском универзитету. Од 1967. ради као професор на Берклију. Са својих 25 година био је најмлађи професор у историји тог универзитета. Качински напушта Беркли 1969. Две године касније одлази у планине у Монтани да живи у колиби коју је сам направио. Живео је врло скромно, без струје, и текуће воде. Његов галвни циљ је био да живи потпуно независно од модерног света. Међутим, Качински је свхватио да је у савременом добу немогуће живети у миру у природи због тога што она бива разарана од стране човека, поготово шума у којој се налазила његова колиба. „Оно што ме је мотивисало да кренем у акцију није било ништашто сам прочитао. Просто сам био бесан када сам гледао како машине крче шуму.“ Качински убрзо креће са својим бомбашким нападима. На почетку загонетни, напади добијају своју подлогу 1995. када је Качински послао свој „манифест“, Индустријско друштво и његова будућност, на адресу неколико великих медијских кућа под претњом да ће наставити са нападима уколико се дело не објави.
Замислите на тренутак, шта би се догодило ако би на територији наше земље искључили струју на 24 часа. Нема Инстаграма, нема Фејсбука, нема интернета, нема топле воде, нема телевизије, нема ничега. Како би одреаговало становништво? Вероватно хистерично до те мере да би запало у лудило и бунило и постало контузовано неко време. Управо је о томе говорио Качински у свом делу Индустријско друштво и његова будућност, у коме је први пут прокламовао своје идеје. Качински говори да је „Индустријска револуција са њеним последицама била катастрофа по човечанство“. Он говори да је технологија имала ужасан и дестабилишући ефекат на друштво у тој мери да је живот људи постао испразна љуштура и да је то за последицу имало утицаја на психолошко стање данашњег човека.
Качински тврди да је ерозија људске слободе последица индустријског друштва јер „систем мора пажљиво регулисати људско понашање како би функционисао“, а да је реформа система немогућа јер „промене довољно велике да направе трајну разлику у корист слободе не би биле покренуте јер би се схватило да би оне озбиљно пореметиле систем “.
Значајан део дела посвећен је расправи о левичарској политици. Качински каже да су се „проблеми нашег несрећног друштва посебно манифестовали у модерном левичарству“. Левичаре дефинише као „углавном социјалисте, колективисте,„ политички коректне “типове, феминисткиње, геј и активисте са инвалидитетом, активисте за права животиња и слично“, наводи да је левичарство првенствено вођено „осећајем инфериорности“ и „прекомерном социјализацијом“, и исмева левичарство као „једна од најраспрострањенијих манифестација лудости нашег света“. Додатно наводи да „покрет који уздиже природу и супротставља се технологији мора заузети одлучан антилевичарски став и мора избегавати сваку сарадњу са левичарима“, јер је по његовом мишљењу „левичарство дугорочно у нескладу са дивљом природом, са људском слободом и уз укидање савремене технологије “. Такође критикује конзервативце, описујући их као „будале“ које „кукају због пропадања традиционалних вредности, али ипак ентузијастично подржавају технолошки напредак и економски раст“.
Качински је због својих напада осуђен на осам доживотних робија. Данас се налази америчком затвору Фиренца, који је затвор максималног строгог режима, познатији као планински Алкатраз. Он упркост томе наставља редовно да пише и објављује књиге. Удружење Алумнија Харварда, тражило је од Качинског да за њихов годишњак напише шта је по професији и да упише своје награде. Качински је написао да је по професији затвореник а да су му награде осам доживотних робија.
М.Г.
