ХОЗЕ АНТОНИО – ПРИСУТАН!

УВОД У РЕВОЛУЦИОНАРНИ НАЦИОНАЛИЗАМ
November 17, 2020
ПРОТИВ МОДЕРНОГ СВЕТА ИЗ УГЛА КАЧИНСКОГ
November 22, 2020

ХОЗЕ АНТОНИО – ПРИСУТАН!

На данашњи дан сећамо се Хозе Антонија Прима де Ривере, мученика шпанске Фаланге који је на данашњи дан 1936. пострадао за идеју, стрељан од стране комуниста. Хозе Антонио био је један од оснивача и вођа Шпанске фаланге офанзивних група национал-синдикализма (како је гласило пуно име ове организације), организације која се драстично разликовала по својим идејама од свих тада присутних политичких странака, покрета и организација. Фалангисти су били омражени и од стране шпанских десничара али и од шпанских левичара, а ни сами фалангисти нису гајили симпатије према ове две групације. Фалангисти су заговарали стварање национал-синдикалистичке републике у Шпанији, њихова идеја је била анти-парламентарна, анти-капиталистичка, народна, анти-комунистичка. Њени чланови су били познати по својој озбиљности, образованости, пожртвованости и посвећености идеји захваљујући чему су добили хвале Јулијуса Еволе, између осталог.
На почетку веома мала организација, до почетка Шпанског грађанског рата у јулу 1936. године, Фаланга је постала једна од најбројнијих политичких групација која је наставила да расте. У марту 1936. године Хозе Антонио позвао је на оружани устанак против либералне владе Шпанске републике због чега је био ухапшен и осуђен 14. марта за противзаконито поседовање оружја. Новембра 18. осуђен је на смрт, а два дана касније је стрељан од стране комуниста. Фалангисти су били огорчени због убиства њиховог вољеног вође, што је на крају крајева и изведено против закона тадашње Шпанске републике која се нашла у вихору грађанског рата. Но, да би обезглавили Фалангу, левичари су решили да убију не само Хозе Антонија, већ и Рамира Ледезму Рамоса, идеолога Фаланге. Фалангисти до дана данашњег никада неће опростити Франку због тога што није покушао да спасе Хозе Антонија, говорећи да је то намерно урађено (што и јесте тачно у неку руку) да би се Франко ослободио политичке конкуренције.
Хозе Антонио је веровао да је Шпанија патила од капиталистичке пошасти „која радника претвара у дехуманизовани котачић у машинерији буржоаске производње“. Међутим, такође је веровао да решење није комунизам који је левица понудила. Тврдио је да док је капиталистички систем „дехуманизовао“ човека, комунизам „апсорбује индивидуалну личност у државу“.
У свом говору поводом оснивања Фаланге, Хозе је изјавио: „Не идемо у то место [скупштину] да бисмо се препирали са уобичајенима (како је назовао чланове скупштине који су се ретко мењали услед дотрајалости политичке елите) око бљутавих остатака нечисте гозбе. Наше место је напољу. . . наше место је на отвореном, под ведрим ноћним небом, мачем у руци и звездама изнад. “
Радикална по својим идејама ова организација оставила је траг на трећепуташкој сцени европе доносећи још један, нови поглед на свет и државну политику. Нажалост, Грађански рат у Шпанији знатно је изменио Фалангу. Када су се Фалангисти придружили националистичкој страни почеле су и репсресије Шпанске владе током којих је маса вођа ухапшено и погубљено, међу њима и Хозе Антонио. Осамнаестог новембра 1936. Хозе Антонио је написао: „Јуче осуђен на смрт, молим се Богу да, ако ме још увек не поштеди доласка на то последње суђење, до краја сачува у мени наоко поднесак са којим размишљам и да, осуђујући моју душу, на њу може применити не меру мојих заслуга већ меру Његовог бескрајног Милосрђа “. Двадесетог новембра 1936. године, Хозе Антонио Примо де Ривера изведен је из своје ћелије у затвору у Аликантеу, са распећем у руци и „молитвом на уснама“ и опраштајући непријатељима, стрљачком воду, који га је тада требао убити. Хозе Антонио је умро као човек, умро је херој, мученик и светац.
Смрт Хозеа Антониа довела је до смрти његове Фаланге. Фаланга која га је надживела проћи ће кроз велике промене, али се никада неће вратити на пут који је он проповедао. Захваљујући новом вођи, Франку и његовом прагматизму, Фаланга више није била револуционарна партија. Већина њеног предратног чланства је погинуло током грађанског рата, и свега 30% посто је остало живо. Захваљујући томе, својој чврстој власти у држави, слави коју је стекао победом у грађанском рату, Франко је фалангу присвојио и постао њен једини вођа. Та Франкова Фаланга, била је далеко од оне каква је она требала бити, заувек напустивши идеале Хозеа Антониа који је био коришћен и у смрти у сврхе пропаганде.
Ми се данас сећамо њега и одајемо му пошту.
Слава и хвала Одсутноме!

Comments are closed.