РЕВОЛУЦИОНАРНИ НАЦИОНАЛИЗАМ КАО КОНТРАКУЛТУРА

98 ГОДИНА ОД МАРША НА РИМ
October 28, 2020
УВОД У РЕВОЛУЦИОНАРНИ НАЦИОНАЛИЗАМ
November 17, 2020

РЕВОЛУЦИОНАРНИ НАЦИОНАЛИЗАМ КАО КОНТРАКУЛТУРА

Будући да термин контракултура носи специфично значење,најпре је потребно описати начин на који га усвајамо. Сама по себи контракултура представља жустро противљење општој, устаљеној култури у некој средини; међутим, како је у нашем поднебљу најприхваћенија култура која похрањује најниже страсти човека, стојимо наспрам таквих девијација борећи се сопственом поткултуром, али у исто време надахњујући се националном културом српске, одоносно европске баштине као носиоци тог наслеђа.
Иако наш смер јесте (мета)политички, не смемо запоставити ни деловање на (контра)културном плану, које је једнако важно за остваривање наших идеја. Када се о нашој контра култури ради, њу осликава марљивост наших сабораца широм Европе у изради разноликог материјала, сати изнад плотер папира, не би ли се замисао што прецизније пренела на исти, стрпљење пред екраном не би ли налепница или плакат имала што естетичнији дизајн, крупан збир ситних сати током којих улице попримају наш печат...
Дух наше контракултуре избија током свирки које групно посећујемо или правимо, снага исте присутна је на маршевима од којих одјече читава Европа, њен сјај присутан је на зидовима који красе наши графити, а њена формална садржина налази се у часописима и фанзинима, штампаних на мноштва језика. Саборност која се остварује путем друштвеног живљења по овој контракултури најприметнија је у нашим локалима, и сквотовима којих је све више...
Наравно, уз све ово присталице смо и вискоке, националне културе; па тако осим посете баровима са друштвом, исто тако негујемо и посету позориштима, осим одлазака у акције одлазимо и у галерије, сати проведени на скуповима могу се мерити са временом проведеним у музејима, краће речено – колико активно стварамо своју контракултуру, толико активно подржавамо и ону коју препознајемо као корисну националним идеалима.
Револуционарног националисту не смеју покорити свеопшти шунд и кич који нас трују из већине друштвених пора, не сме га купити културно шаренило које је толико омладине већ засенило, ми се не предајемо пред културним геноцидом који се свакога дана чини све снажнијим. Као што је битно опирати се физичким пошастима урбаног друштва ком припадамо (попут наркотика), исто тако не смемо запоставити и ону култуну страну у тежњи да корачамо исправним путем.
Става смо да револуционарни националиста иако најчешће живи урбаним начином живота, не сме кокетирати са пошастима којих је улица препуна, и управо спрега између уличног живота и одолевања поменутим пошастима у једну руку обликује револуционарног националисту. Односно, особа која покаже свест и карактер пред таквим страстима, а у себи носи исправне идеје – на добром је путу да стаса у револуционарног националисту. Исто је и на културном плану; особа која вођена исправним идејама не пристаје на деградацију сопствене личности зарад привидних задовољстава – једним делом већ је наш саборац!
Такође, наша контракултура није вандализам без повода (као код многих ''екстремних левичара''), већ је јединство специфичног животног стила са једне, и упоришта идеја са друге стране.
Међутим, када под шињелом културне слободе разни ''уметници'' покушавају да изложе којекакво изопачеништво, наш префикс контра добија свој пун изражај. Исто би се могло рећи и за остале контракултуре, односно: Контракултура револуционарног национализма – контра свакој контракултури!

Comments are closed.