98 ГОДИНА ОД МАРША НА РИМ

ДОКТРИНА ПОРТУГАЛСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ
October 19, 2020
РЕВОЛУЦИОНАРНИ НАЦИОНАЛИЗАМ КАО КОНТРАКУЛТУРА
November 13, 2020

98 ГОДИНА ОД МАРША НА РИМ

Двадесетосми октобар пролази као посве небитан дан за Србе и неке друге делове света. Међутим на овај дан, у овом тренутку док ово пишем, широм Европе и света одвијају се грађански сукоби, незапамћени још од '68 године. Ове демонстрације и нереди који се одвијају доста подсећају и на турбулентна времена међуратног доба, додуше нисмо баш толико дубоко заглибили у нестабилност. Чињеница стоји, стојимо на прагу великих идеолошких сукоба и светских промена.
Извесно је да велики број људи у Србији бива разочаран у демократски постпетооктобарски систем. Није то уопште новија појава, широм Европе људи гаје извесно неповерење према демократским институцијама. Не треба бити много паметан а закључити зашто је то тако, људи су изневерени, постали су свесни плутократије која се крије иза вела демократије, политика је постала синоним за лоповлук а реч политичар је синоним за преваранта.
Србија уопште не заостаје за другим земљама из Европе. Како анкете говоре све више младих се окреће ауторитарним идеологијама. Чудан начин да се покрене један текст чија је поента да се осврне на 28.10.1922.
Марш на Рим, догађај који је уздрмао не само цео континент него и цео свет. Црнокошуљаши Бенита Мусолинија пошли су пут Рима с намером да преузму власт у Италији, тиме започевши прву савремену националну револуцију.
На само помињање овог догађаја, или било које ствари које су везане за Бенита Мусолинија и италијанске фашисте, Срби се згражавају и гаде, неретко псујући и кунући онога ко је изустио уопште име италијанског диктатора и његове озлоглашене идеологије. Није уопште за чуђење, због историјских околности које су Србе задесиле током Другог светског рата али и у годинама које су њему претходиле. Међутим, оно што српски националисти не увиђају јесте сама идеологија фашизма коју често тумаче кроз вело које су наметнули комунисти и Западне силе. То је такође логично, јер зашто би ико желео да се некоме свиђа идеологија која је једну осрамоћену силу васкрсла, а која је била поприште незапамћених друштвених сукоба, док је на ободима њеног главног града, вечног Рима, владала маларија.
Сам Мусолини додуше је рекао да италијански фашизам није производ који се може извести из Италије, и ту је потпуно у праву. Италијански фашизам је идеологија настала у Италији, расла на њеним митовима и легендама, на њеном духу, те се та идеологија не може пренети нигде другде. Оно што можемо пренети јесте суштина те идеологије.
Шта је суштина сваког националног револуционара? Шта је уопште револуционарни национализам?
То је култ Отаџбине, заједнице, једне државе која се схвата као отац а њени становници као деца. Неопходно је да се држава брине о својим становницима и да се стара о здрављу и образовању свог народа. То је концепт народне државе, насупрот либералној држави индивидуализма и комунистичкој држави пролетеријата. То је држава организма, где је изражена строга хијерархија али и јединство, јер је сваки степен те хијерархије једнако важан за функционисање националног организма.
Марш на Рим је стварно један догађај вредан дивљења и пажње поготово у круговима националиста и поготово у временима садашњег глобалног метежа. Не треба ништа копирати, већ треба српско да изникне, али треба се угледати, и размишљати о томе, како неко ко је био међу најсиромашнијима у Европи постао економска сила, бастион националне слободе и социјалне правде.

Comments are closed.