KO СУ БИЛИ ШТРАСЕРИСТИ?

ЗЕНИТ, ПАД И СМРТ КУЛТУР-МАРКСИЗМА
June 30, 2020
УЛИЦА
September 13, 2020

KO СУ БИЛИ ШТРАСЕРИСТИ?

Често се заборавља да национал-социјалисти нису били јединствени и да су у круговима НСДАП постојале две велике струје, хитлериста и штрасериста. Штрасеристи су били група радикалнијих национал-социјалиста и често се називају левом струјом НСДАП. У економском погледу били су далеко радикалнији од самог Хитлера тражећи отимање великих фабрика од приватника и профитера, шира радничка права међу којима је и оно које се тицало учешћа радника и сељака у економском управљању државом.
Да би разумели штрасеризам и социјални национализам у целини, морамо испитати корене покрета. Да бисмо разумели корене покрета, морамо погледати главну фигуру и идеолога покрета – Ота Штрасера. Мора се напоменути да многe укљученe у традицију национал-социјализма збуњује повезаност браће Штрасер са НСДАП. Такође се мора разјаснити да већина штрасеристичке теорије потиче од Ота Штрасера, човека кога је Гестапо отерао у егзил, иако је његов брат Грегор био драгоцен и вредан лик у историји НСДАП, његова неспособност да увиди да се на Хитлера не може утицати, довела је до његове коначне смрти у Ноћи дугих ножева.
Ото Штрасер Јохан Максимилијан рођен je 10. септембра 1897. у граду Виндсхајм, у Баварској. Ото Штрасер и његов старији брат Грегор рођени су у грађанској породици и обојица су одгојени као католици. Када је имао 17 година, 2. августа 1914, Ото се придружио баварској војсци као добровољац. До тада није био политички активан. Вредно је поменути, да је Отов отац Петер, био укључен у Револуционарни хришћански социјализам, социјализам супротан марксизму, који никада није стекао велику пажњу у Немачкој. Током његове службе на првим линијама у Великом рату, Ото се уздигао до чина поручника и рањаван је два пута. За његове ратне заслуге у Првом светском рату, Оту је додељен Гвоздени крст првог и другог реда, као и Орден за заслуге.
Када је Велики рат окончан, Ото се вратио у Немачку 1919. године. Још увек неспреман одустати од војне службе, придружио се немачком Фрајкорпсу. Кроз учешће у Фрајкорпсу, Ото је лично помогао да се сузбије револт који је резултирао Баварском Совјетском Републиком. Ото је видео Ајзнера, вођу Баварске совјетске републике, као директну претњу његовој немачкој отаџбини и марионети бољшевизма. Истовремено, Ото је почео осећати да проблем расте из сопствене отаџбине, али није успео тачно ставити прст на оно што није било у реду. У ово време Ото се придружио СПД, Немачкој социјал-демократској партији, тражећи одговоре.
Постао је веома активан у СПД, и лично помогао у гушењу Кап-пуча. Касније те године, када је учествовао у смиривању радничког устанка у Рурској области, схватио је да је СПД била сувише реформистичка (а не довољно револуционарна) странка за њега, и да никакве промене нису могле доћи од СПД.
У том тренутку разочарани Штрасер придружио се радикално левом крилу оцепљене фракције СПД, под називом Независна социјалдемократска партија (УСПД). Овде се виде први прави корени штрасеризма и социјал-национализма. Током његове активности у овој странци, имао је прилику сретати се са радикалним комунистима, као што је Григориј Зиновјев и у исто време почео је да проучава рад конзервативаца, као што су Артур Мелер ван ден Брук и Освалд Шпенглер. То га је навело да присуствује многим састанцима младих националиста и конзервативних револуционара. Непотребно је истицати да су студије и сусрети у том периоду имали дубок утицај на Отову идеологију.
На другим местима у Немачкој, 1925, активности око НСДАП су се загревале. Адолф Хитлер, који је био осуђен на затворску казну због његове умешаности у Пивничком пучу, излази из затвора и жели поново да преузме контролу над његовом странком. Док је Хитлер био у затвору, Национал-социјалистичка немачка радничка партија (НСДАП) није престајала са радом. Отов старији брат, Грегор, који је био члан странке већ неко време, заузео је положај у северној фракцији партије и био успешан у регрутовању великог дела северних немачких радника преузетих из КПД, као и многе неопредељене немачке раднике који су доживели тешка времена током Вајмарске републике. Током овог времена Грегор се залагао за радикалнији социјалистички покрет и многи Грегорови следбеници сматрали су да су Готфрид Федерових 25 тачкака застарели. Ово је довело до сукоба са Хитлеровом фракцијом која се формирала на југу Немачке, али тога ћемо се дотаћи касније.
Године 1925, Грегор је позвао Ота да се придружи странци, видевши у његовим идејама нешто што би могло да обнови Немачку и поврати Немце из понора уговора у Версају. Ото је одушевљено прихватио његов позив. Сложили су се да Ото буде главни страначки идеолог док ће Грегор бити организатор. Вредно је напоменути, да Ото није био потпун странац за Хитлера. Он се упознао са њим већ 1920, и имао је негативне утиске о њему из првог сусрета. Коментаришући овај састанак, он је рекао за Хитлера: „Он нема политичких убеђења, само речитост гласног говорника“ (Ото Штрасер, Хитлер и ја, страна 25).
Онда не изненађује, зашто се Ото одушевљено придружио када је схватио да се утицај Хитлера странци смањује.
У то време, Ото је написао 14 теза које су биле званични програм северне фракције НСДАП и требале заменити Федерових 25 тачака. Ово је било прво супротстављање Северне фракције Хитлеру, и поново је вредно напоменути да већина чланова НСДАП на северу нису видели Хитлера као лидера странке, уместо тога, једноставно су се заветовали на оданост национал-социјалистичкој идеји.
Заједно, Ото и Грегор оснивају публикацију Кампфверлаг („Борбене Публикације“), од којих су издали неколико часописа – у сваком се залажући за радикални социјалистички програм који је пркосио Хитлеровом недавно основаном савезу са индустријалцима и аристократијом Немачке. У многим часописима и новинама издатих од Кампфверлага, браћа Штрасер су организовали подршку штрајковима. Касније, у време када се Ернст Рем залагао за другу револуцију, Круп корпорација је оне инспирисане Штрасеровим идеалима социјал-национализма означила као „Национал-бољшевике“ (очигледно се ругајући Никишовом покрету који се развија отприлике у исто време).
Потчињавање Северна фракције југу, резултат је промене стране многих људи који су то учинили у последњем минуту као што су Хајнрих Химлер и Јозеф Гебелс, када Ото долази у директан сукоб са Хитлером. Године 1930, синдикати у Саксонији су прогласили потпуну обуставу рада. Ото је изашао са пуном подршком штрајку у свом раду Arbeitsplatt („Дизалица“) и окупио довољан број северних СА људи да бране штрајкаче од штрајк брејкера. Страначки лидер у Саксонији, Мартин Мучман, био је велики присталица Хитлера и наредио је Штрасеру да прекине са подршком штрајковима у својим радовима и да повуче све СА људе. Ото Штрасер и припадници СА који су му остали верни пркосили су Мучману и тако пркосили Хитлеру лично. У реакцији на Штрасерово пркошење, Хитлер му је наредио да се Кампфверлаг угаси и изврши комплетна ликвидација свих његових објављених радова. Штрасер је одбио ултиматум, а од 4. јула 1930, престао је да припада Национал-социјалистичкој партији. Одмах је успоставио нову организацију под називом Борбена лига револуционарних национал-социјалиста, позната и као Црни фронт. Ова нова организација је јасно ставила до знања да никада неће напустити националистичке и анти-капиталистичке принципе.
Ото је позвао људе попут његовог брата Грегора и Ернста Рема да му се придруже, али су увидели да Хитлерова странка добија и мислили су да могу утицати на њега. Приметно је да су многи припадници СА остали лојални Штрасеру и да су му се придружили. Међу јединственим особинама у новоформираном Црном фронту, била је чињеница да су Штрасер и његови људи заменили страначки поздрав „Хајл Хитлер!“ са „Хајл Дојчланд!“, обећали су потпуну оданост национал-социјалистичкој идеји, уместо наводно непогрешивом „Фиреру“. Странка не добија довољно пажње у Немачкој да би се такмичила са НСДАП, и на крају са Хитлеровом консолидацијом снага, Црни фронт бива забрањен. Познати чланови су затварани и Ото Штрасер је обележен као особа са потернице. Ото Штрасер је провео 12 година у изгнанству у којем је написао своја два најпознатија дела, Хитлер и ја и Немачка сутра, којa садрже највећи део штрасеристичке идеологије.
(извор текста)
Програм делања „Борбеног удружења револуционарних национал-социјалиста“, донет на II конгресу Црног фронта у замку Лауенштајн 2-4 октобра 1931. године.
У болним догађајима кризе умире либерални систем. Капитализам, који је произашао из либералног система, више није у стању да гарантује немачком народу храну, одећу и смештај, што је проузроковало монструозно сиромаштво широкох маса, пролетерском незапосленошћу и уништењем сељаштва.
Либерална друштвена и државна структура, грађанска држава и парламентарна демократија више се не могу органски ујединити и користити силе немачког народа, што ће, настојећи да уклони унутрашње супротности и повећа спољне утицаје, наићи на потребу успостављања националне слободе.
Либерално поимање културе, рационализам и материјализам, лишило је немачког човека смисла за живот и изазвало у његовој души неспокојство, бесмисленост, очај, а доминација оваквог система уништава свако друштво изнутра.
...
Основни закон капиталистичке економије је „неповредивост приватне својине“; основно учење капиталистичке економије је стварање међународне светске економије која је крунисана са јединственим златним стандардом. Докле год постоје ови стубови капиталистичког економског система, неће бити никаквих промена тренутног тмурног стања у Немачкој!
Суштина данашњег класног поретка и парламентарне демократије лежи у противприродном раслојавању друштва које се заснива на моћи новца у којем се професија и звање у 97 од 100 случајева међусобно супростављају. Ова неприродна стратификација изазива све јаче сукобе у народном организму, чија се животна снага исцрпљује и истовремено се изазива принудна зависност нације. Владавина материјализма која се оваплотила у гротескној ревизији људског духа и његових производа, посебно технике, све више и више удаљава живот немачког човека од његовог бића: природе, историје, судбине, Бога. Материјализам је његов живот учинио неспокојним, без виталних корена, бесмисленим. Одрицање свих национлних врлина и нестанак религиозности требало би пре или касније да доведе до кобних последица – порицања живота.
.
..
Схватајући ове чињенице, њихове узроке и последице, Црни фронт стреми ка тоталној револуцији која ће уништти тренутни економски систем, државу, културу и створити нови поредак заснован на заједништву нације и њеним специфичним особинама које се манифестују у економији, држави и култури.
Ова револуција је социјалистичка, јер негира приватно власништво над земљом, грудом, сировинама и средствима за производњу и проглашава немачки облик наследног поседа, који је једнако непријатељски настројен ка западњачком капитализму и обичном бољшевизму. Истовремено, револуција предвиђа излазак немачке социјалистичке националне економије из међународне светске економије, што би за последицу имало природну појаву сопствене валуте у оквирима немачке планске економије. Сврха планске економије јесте да задовољи потражњу немачког народа, што захтева аграризацију Немачке, унутрашњу колонизацију и расељавање градског становништва, апсолутну аутаркију и монопол над спољном трговином.
Ова револуција је националистичка, јер се бори унутар нације за стварање органске корпоративне државе, и изван, за националну слободу Немачке. Унутрашња реорганизација је предуслов за национални рат за ослобођење који ће на силу срушити ланце Версаја и ратних репарација који сада поробљавају Немачку. Само постизањем сопствене националне слободе Немачка може живети у миру међу народима Европе и света, у миру заснованом на поштовању према природи и племенитости ових других народа, народа за које национализам у принципу признаје иста права на живот и развој. Устав ове Немачке државе ће бити заснован на самоуправи слободних задруга (тзв. корпорација), што је далеко од једноличне фашистичке државе и од нашег садашњег система анонимног парламентаризма. Само под овим условима биће могуће стварање великонемачке државе.
Ова револуција је народна, јер се она враћа уназад, ка источницима народног живота, она зна и потврђује ту судбинску условљеност нашег народа, нашег немачког живота, и види у његовом остварењу употпуњење правог значења бића, „Воље Божије“. Оживљавање религиозности без црквене догматике једнако је нужно овој револуцији колико је и радосно убеђење у идеалистичке светоназоре као главне компоненте конзервативне суштине.
Стога, Црни фронт немачку револуцију поима као: социјалистичку у економској сфери, националистичку у државној сфери, народну у културној сфери.
Црни фронт се с непоколебљивом чврстином бори против система, без обзира да ли систем вијори црно-бело-црвену заставу конзервативних реакционара или црно-црвено-златну заставу либералних реакционара. Црни фронт зна да наше непријатељско држање према ова ова табора ствара савез између система и Црвеног фронта, оног који је стајао иза револуције 1918, али схватамо да ће овај савез престати да постоји када се систем сруши и тада ће сукоб између Црног и Црвеног одлучити судбину Немачке. Дубоко верујући у судбину, мотивисани милионским жртвама Великог рата, Фрајкора, и оних који су пали у послератном хаосу, Црни фронт се обавезује да поведе борбу и победи у њој како би Немачка живела!
Живела Немачка!

Comments are closed.