ЗЕНИТ, ПАД И СМРТ КУЛТУР-МАРКСИЗМА

КОСОВСКИ КУЛТ СМРТИ
June 28, 2020
ПОСЛЕДЊИ ХИПЕРБОРЕЈАЦ
July 22, 2020

ЗЕНИТ, ПАД И СМРТ КУЛТУР-МАРКСИЗМА

Био је мај 1968. године. До тог тренутка, марксистичка идеја, услед последица Другог светског рата, и већ одавно придобијених Универзитета широм света, на своју страну, била је политички добрано проширена. Постојао је глобалан наратив, који је ишао на руку тој идеји. Али, од маја 1968. године, јавља се једна специфичност марксизма, која није била заступљена у великој мери, чак ни у водећој комунистичкој држави света, СССР-у. То је такозвани култур-марксизам.
Од демонстрација и покушаја рушења деголистичког режима у Француској, преко хипи покрета, који су имали и антиратну компоненту, у САД, услед рата у Вијетнаму, култур-марксизам, добија много више на важности, него економски и политички елементи марксистичке доктрине. Постојали су и пре тога, одређени појединци и епохе, којима је култур-марксизам, био вредносни оријентир који су пратили, али тек од маја 1968. године, он добија на глобалној снази, која је до данашњих дана, а нажалост још увек и данас, терорисала и терорише људе широм света. Треба навести примере Бретоновог ,,Надреалистичког манифеста“ или књиге попут ,,Приручник за хохштаплере- манифест дадаизма“ Валтера Сернера, или дела Тристана Царе, наизглед, књиге посвећене уметничким правцима тог доба, прве половине двадесетог века, заправо, директни показатељи шта култур-марксизам значи. Имали су представници култур-марксизма и своје политичко утемељење, у учењима Лава Троцког на пример, чија смрт и данас, представља незалечену рану многих ,,левичара“, који у његовим делима и речима, виде идеал свог делања.
Шта заправо култур-марксизам значи? Превасходно рушење свих оних вредносних компоненти, који чине суштину бивствовања људи. Укидање основних моралних карактеристика попут поштења, части и достојанства. Део прошлости, и то црне, за њих представља институција брака, љубав између мушкарца и жене, док се сексуалне девијантности стављају на пиједестал друштва. Децу, представљају као терет жене, који им не дозвољава да се у потпуности ослободе од окова прошлости. Апсолутна декриминализација наркоманије, која у својим првим етапама треба да нам објасни како постоје лакше и теже дроге, док у каснијим етапама, полако, треба да скида једну по једну дрогу са црне листе. Религија, није ништа друго за њих, до замајавања народа, јер анималистичком духу њиховом, трбухозборачкој природи, непознаница је шта може бити Бог, и због немогућности да својих поменутих слабости се ослободе, они Бога мрзе, и желе уништити све оне, који су постојање његово, и љубав његову спознали. Затим, љубав према отаџбини је непотребна, кобна за живот човека, материјалистичком духу њиховом, непознаница је била шта, што има додирну тачку са овим светим појмовима за живот човека. Мелтинг пот је узвишени идеал њихов, мешање разноразних националних и културних различитости у једном лонцу, држање тезе да нема потребе за истицањем особености, апсолутно брисање граница, и територијалних и моралних, представља императив њиховог делања. Рушити и са огромном дозом мржње посматрати поменуте суштинске компоненте, радикално пресећи са сваком карактеристиком традиције, заборавити шта је било, и окренути се будућности без икаквог освртања. То су њихове идеје, које прате, а које нарочито од маја 1968. добијају на значају.
До тада, требало је доста времена да у људским животима, ишчезну сви они аспекти живота, који су тако дуго чинили орјентир човеку. Од 1789. године, и револуције у Француској, на томе се радило, али тек од те чувене 1968. године, након дуго година преданог рада уништавања свих битних састојака човековог живота, култур-марксизам, израста у озбиљну аждају, која све пред собом руши и поставља своје болесне темеље, у бића људи, модерних генерација.
Крајем двадесетог века, када бива огољена у потпуности, сва слабост марксистичке доктрине у домену политике и економије, и када је једна црвена империја почела да се руши, заједно са својим дериватима у Европи, култур-марксизам, постаје све јачи. Превасходно, јер су услед промена у свету економије, губљења на значају индустрије, смањивању броја радника, све већој компјутеризацији привреде, припадници марксистичке доктрине, почињали да губе на свом упоришту који се огледа управо у пролетеријату, радницима. Направили су са либералима кохабитацију у сфери економије и политике, постају све демократичнијих политичких схватања, не смета им у потпуности неолиберални, тржишни модел функционисања привреде, али, траже нове жртве своје накарадне доктрине, и од радника, који бивају све малобројнији, своју пажњу усмеравају ка сексуалним девијантима, ка ,,вечно“ угроженим расама, народима, итд. Од пада Берлинског зида, култур-марксизам доживљава полако свој зенит, јача у свим порама друштва, постају замагљене границе између онога што су либерализам и левица, готово да се сједињују, иако су у својим политичким традицијама, имали подоста различитости, сем корена, који им је исти, а то је материјалистички детерминизам, и потпуна негација духовног и емоционалног аспекта живота човека.
Овакво лудило, којим се најпростије и најтачније може описати стање свести, оних који кроје капу човечанству већ деценијама, свој последњи трзај, доживљава управо данас, у САД. Управо етнички, расни, класни и културни слојеви друштва, којима припадници култур-марксизма већ подоста дуго придају пажњу, руше последње остатке прошлости, у државама, које су предуго, свесно или не, радиле на сопственој прошлости. Широм САД, Велике Британије, руше се и пале споменици најзначајнијим личностима тих друштава, у Француској и Шпанији, полиција се брутално напада, од стране оних, који су ништа друго, осим странаца ту. Пљачкају, отимају, пребијају,силују. Раде, све оно што су Тристан Цара и Андре Бретон, приповедали током живота. Све оно што је бољшевичка руља радила у Русији, јакобинска банда у Француској. Исти модел понашања, исти степен мржње и иста количина незајажљивости, у својим анималистичким поривима.
Уверен сам да је култур-марксизам на силазној путањи. Опште тенденције којима се човечанство данас окреће, јесу традиционалне и конзервативне, траже упориште у особеностима својих народа и култура, у религији, јер напросто, људска душа и природа, такав терор, трпети више не може. То се може увидети и у политичким одабирима широм света, где припадници политичке деснице, добијају све више поверења, и постају значајнији политички играчи. Роџер Скрутон, енглески традиционални конзервативац, један од значајнији мислилаца и теоретичара тог идеолошког погледа, човек је, који је то постао управо од маја 1968. године, видевши својим очима у Паризу, каквим накарадним видовима понашања су склони представници култур-марксизма. Треба имати у виду, када се пре свега говори о Европи, да исламски фактор, такође, кроз ,,избеглице“, постаје све већа претња по билошки, религијски и културни опстанак Европљана, који ће како време буде пролазило, бити све свеснији те опасности, која у Европи има подршку, управо од кругова култур-марксиста. Додатан подстрек, да се убрза оздрављење Европљана. Сада, с обзиром на глобализованост света, која је извршена, с обзиром на доступност информација, још већи број људи ће се окретати вредностима и нормама, које заговарају традиционалисти и конзервативци, а који су апсолутно супротни, у односу на вредности култур-марксизма, чију практичну примену, можемо видети данас, од САД до Француске и Велике Британије. Заправо, могло би се рећи, да ће се људи вратити свом природном калупу, од Бога датог. Збот тога, смрт култур-марксизма ће ускоро уследити, а надам се, да своје повампирење, никада доживети неће. И на томе морамо предано радити.
М.Р.

Comments are closed.