КОСОВСКИ КУЛТ СМРТИ

КРАТКО ЖИТИЈЕ ЈЕДНОГ КОМИТЕ
June 19, 2020
ЗЕНИТ, ПАД И СМРТ КУЛТУР-МАРКСИЗМА
June 30, 2020

КОСОВСКИ КУЛТ СМРТИ

Више пута сте видели у нашим објавама, сликама и налепницама, или сте пак негде чули, поклич „Живела смрт!“. Звучи контрадикторно, као нека врста парадокса. Иначе, овај поклич постао је познат током Шпанског грађанског рата, а његов творац је Хозе Миљан, командант Шпанске легије странаца. Наравно, ово није једини разлог због чега користимо овај поклич и због чега га проносимо.
На данашњи дан прослављамо Видовдан. Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Бој на Косову представља завршну фазу етногенезе српског народа, тада Срби постају заветна нација. Нашу политику, народни дух, сва јунаштва, нарав српског човека, борбеност четника и обичног војника, обликовала је погибија косовских јунака и Лазарева клетва. Смрт нам је преча од гажења свог образа, смрт нам је дража од ропства. Величање јунака са Косова поља је величање смрти, смрти која даје живот. То је смрт која је подарила живот и завет једној нацији, та смрт управо негира било какву тезу да се у покличу „Живела смрт!“ налази било каква контрадикторност или парадокс.
Тај култ смрти се наставља и проноси кроз векове. „Слобода или смрт!“ биле су речи на црним заставама четника, а на застави лобања и две кости – Адамова лобања. Анђелко Алексић, један од првих четничких војвода, преклао је самог себе када су га Турци опколили, не желевши да се преда рекао је док је вадио каму „Овако се српски комита предава!“.
И у самом православљу имамо култ величања смрти, смрти као спасења, избављења од овоземаљских мука и искушења, односно света на који смо осуђени. Отуда и симбол четника, али и симбол многих других војних формација, попут пруских хусара, Корниловаца, италијанских Црних бригадира, есесоваца и многих других.
„Приђи, Бајазите, и погледај како је лепа глава којом се купује царство небеско!... Ова се глава не полаже у гроб, него у темељ! Ова глава небу и земљи показује коју смо мету и цену поставили! Нема овакве победе сваки дан! “, речи су Лазара Хребељановића упућене Бајазиту. У питању је наравно текст из драме Љубомира Симоновића, али иако је текст новијег времена он сасвим адекватно дочарава стање ума тадашњих људи средњега века. Сасвим адекватно дочарава оно што је било камен темељац уздизању и величању смрти за неке веће идеале у Срба.
Зато проносимо славу смрти за ближњега, породицу, народ, Отаџбину и Бога! Живот човека се не мери у годинама но у делима његовим.

Comments are closed.