ЕВОЛИН СУСРЕТ СА КОДРЕАНУОМ

ЛИЦЕМЕРЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛЕВИЦЕ
May 30, 2020
НЕЋЕ МОЋИ: ПАУЕЛОВО ПРОРОЧАНСТВО
June 14, 2020

ЕВОЛИН СУСРЕТ СА КОДРЕАНУОМ

Међу вођама различитих покрета националног васкрснућа, оним који су никли између два рата, посебно се сећам Корнелија Кодреануа, вође румунске Гвоздене гарде, као једне од најправеднијих, најплеменитијих и најчистијих личности. У пролеће 1936. године, током једног од мојих истраживачких путовања по разним европским земљама у које сам кренуо тог времена, упознао сам га у Букурешту.
Наш аутомобил брзо оставља за собом центар Букурешта, то чудно место где постоје мали небодери и модерне четврти, ове друге превасходно „функционалног“ вида, устројене делом по париском, делом по америчком обрасцу. Једини необични елемент у овом суседству представљају крзнене капе које носи полиција и обични људи. Долазимо до Северне станице која по својој архитектури подсећа на стари Беч, скрећемо одатле на прашњаву магистралу, са обе стране су куће нанизане једна за другом. Пут иде равно до поља градске периферије. Након добрих пола сата вожње, наш аутомобил скреће лево, стиже до пољског пута и зауставља се испред готово изоловане зграде која се налазила између обравивог земљишта. Говоримо о такозваној „Casa Verde“, Зеленој кући, место где се налази вођа румунске Гвоздене гарде.
„Саградили смо је сопственим рукама“, с поносом објашњавају легионари који нас прате. Интелектуалци и занатлије заједно су изградили резиденцију свог вође, која има јасан ритуални и симболички карактер. Кућа представља традиционални румунски стил, с обе стране се она се простире до једне отворене лучне галерије, која нас готово у потпуности подсећа на манастирску галерију.
Улазимо у кућу пењемо се на горњи спрат. Дочекује нас младић, витак и висок, спортски обучен, отвореног лица које одише племенитошћу, енергичном одлучношћу и верношћу. Кодреану је већ био упечатљив својим физичким изгледом. Висок, добро грађен, био је отелотворење „Аријско-Римског“ типа, која у Румунији има своје представнике, враћајући се у прошлост, у неку руку, у време римске колонизације Дакије, а с друге стране такође на Индо-Европска племена која су се тамо населила у древним временима. Његово лице и начин говора убеђују вас у то да пред вама стоји човек за кога су суровост, непоштење, неверност и издаја апсолутно немогуће. Пре свега, то се заснивало на његовом неуобичајеном ауторитету. Његови следбеници осећали су много јачу повезаност с његовом личношћу него што је то обично случај са политичким саборцима.
У том периоду ситуација у Румунији између краљеве владе и Гвоздене гарде је била прилично напета. Атмосфера се буквално могла осетити, што се касније претворило у трагедију. У италијанском посланству су ми рекли да не би требало да се сретнем са Кодреануом; румунске власти су без оклевања протерале све странце који су дошли са њим у контакт. Нисам послушао ово упозорење. Један Румун, са којим сам одржавао контакт, пошто је био заинтересован за традиционалистичке студије, наступио је у улози посредника.
Нешто времена након што сам изразио жељу за сусретом, у хотелској соби где сам одсео, тихо су се појавила два изасланика да би ме одвели своме вођи, у чувену Зелену кућу. Саграђена на периферији Букурешта од стране самих легионара, она је била главни штаб целог покрета.
Након традиционалног румунског ритуала гостопримсва – госту се нуди мали тањир са слатком мармеладом и чашом воде, појавио се Кодреану и у том тренутку, са првим речима између нас успостављено је међусобно разумевање. Знао је за моју књигу, Побуна против модерног света, која је две године пре тога била штампана на немачком и изазвала значајан одјек по целој средњој Европи. Моје интересовање за давање политичкој борби духовно и традиционално утемељење, управо у случају са Кодреануом је омогућило наше посебно зближавање. Пошто ја не говорим румински језик, он је објашњавао на француском, притом формулишући своје мисли у врло егзактном и промишљеном облику.
Мисли и ток овог разговора сам врло добро запамтио, пре свега, ту интересантну карактеристику коју је Кодреану дао фашизму, немачком национал-социјализму и свом сопственом покрету. Рекао је да у сваком организму постоје три принципа: телесни облик, виталност и дух. Покрет националног препорода не може да се развија ако се наглашава неки други принцип. Према Кодреануу, у фашизму је доминирао принцип форме каоформативне политичке идеје, што је значило да је наглашен приоритет државе, Наслеђе Рима је ту била покретачка сила. Али у немачком националсоцијализму посебна пажња се посвећује принципу виталности. Отуда происходи позиција коју заузима раса. Мит расе се обраћа крви и национално-расна заједница је центар пажње националсоцијализма. Са друге стране у Гвозденој гарди тачка полазишта је духовни елемент, религиозне и аскетске вредности, које су за Кодреануа биле уско повезане.
Рекао је да у румунском народу постоји нешто остарело. Најдубља обнова, која би исходила из душе индивидуе и која би била усмерена против свега што се покорава личном интересу, политикантству и комерцијалним махинацијама, неопходна је за оздрављење народа. Стога у Гвозденој гарди није видео само партију колико покрет у служби ове велике мисије.
Није веровао у честе покушаје консолидације државе, која је била управљана демократски и кроз постојање монархије. Говорећи о верском питању, Кодреану је наговестио на то да је историјска ситуација у држави попут Румуније повољна, због тога што православно хришћанство не познаје супротност између универзализма цркве и националне идеје. Зато би православна црква могла постати солидарни сапутник и саборац при обнови државе и народа у духу националне револуције. Стога су религиозне, још више, мистичне и аскетске вредности биле основа у устројству румунске Гвоздене гарде. Карактеристично је име, Легија Светог Архангела Михаила, како се покрет легионара заправо звао од самог почетка. Посебна пажња посвећена је не само молитви, већ и строгом посту. Под молитвом, Кодреану је мислио и на унутрашње духовно јединство. Пре свега од вођа, али и од сваког појединог припадника Гвоздене гарде, захтевало се да воде посебан строг начин живота. На јавним догађајима и током друштвених окупљања легионар није имао шта да тражи. Раскош и расипништво њему су били страни.
У Легији је, успут, постојао посебан култ мртвих хероја Гвоздене гарде. Ритуал „Presente!“ – „Присутан!“ био је распростањен и међу фашистима, али се код легионара практиковао у облицима у којима су неки видели чак и магијске елементе. Моца и Марин, двојица висококотираних румунских легонара и лични пријатељи Кодреануа, који су пали у Шпанском грађанском рату били су део посебног култа као мученици.
У дугом разговору са Кодреануом дотакли смо се и многих других тема. Затим ме је пратио у колима до хотела. Био је то својеврсни изазов, већ сам споменуо упозорење које ми је упутило италијанско посланство. На питање да ли Гвоздена гарда има неку значку, он ми је показао једну и дао ми је. То је био мали круг, сличан оном који се носио у редовима СС који су носили када су се кретали у цивилној одећи, са црном решетком на зеленој позадини. Питао сам, шта значи овај симбол, Кодреану је шаљиво одговорио: „Веорватно су ове шипке део затворских решетака.“ Нажалост, ове речи имале су тужну слутњу.
Кодреануов крај је познат. Краљ, заведен злим шапатм своје љубавнице Јеврејке, Волф-Лопеску и псеудодемократске камариле у чијем је окружењу била, а састојала се од масонских и других окултних елемената, решио је да брзо реши све опасније Гвоздене гарде која је ујединила велки део здравог становништва, примарно омладину. Масовна хапшења су почела те је Кодреану убрзо ухапшен. Са њим су поступили исто као и са Етореом Мутијем: раширили су лаж да је упуцан док је покушавао да побегне. Међутим, овим злочином краљ је себе осудио на сопствени пад. Дошао је режим генерала Антонескуа, војника, бившег подржаваоца Кодреануа. На крају Другог светског рата, Румунија је била увучена у војни пораз Сила Осовине, а Црвена армија која је ушла у земљу је на силу у њој успоставила комунистички режим.
Ипак, многи чланови Гвоздене гарде су преживели. У комунистичким затворима и у егзилу на Западу остали су верни своме Капетану. Били су активни у редовима разних борбених формација широм Европе, посебно у Шпанији. У Француској били су међу оним родољубима који су припремали духовну основу за покрет унутар војске. То је њихова заслуга, што је тај покрет стекао духовна и традиционална обележја. На жалост, овај покрет јеиздао и брутално срушио Шарл Де Гол. Након тога легионари су се придружили ОАС и њима сличним организацијама.
Кодреануово наслеђе је живо и живеће вечно.
Јулијус Евола

Comments are closed.