ЛИЦЕМЕРЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛЕВИЦЕ

ИДЕАЛИ ОСВАЛДА МОЗЛИЈА
May 30, 2020
ЕВОЛИН СУСРЕТ СА КОДРЕАНУОМ
May 31, 2020

ЛИЦЕМЕРЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛЕВИЦЕ

Бесмисленост и лажно левичарење друштвених покрета данас је постало сасвим јасно, можемо бити сигурни у то. У Америци се ових дана догађа нешто, што би већина људи рекла да је део свакидашњице, и заправо јесте али у потпуно другом погледу од оног којим они посматрају читаву ситуацију. Убијен је црнац, опет, од стране белца полицајца. Заиста, гледајући снимак то убиство делује ужасно, и оно заиста јесте језиво. Човек који запомаже под коленом особе у плавом је ужасан призор. Одмах након што је видео клип овог догађаја доспео на интернет, медији су кренули да раде своје, а са њима и поборници леволибералних идеологија – убијен је црнац зато што је црнац – то су речи којима се може описати целокупна реторика људи који ових дана шаљу поруке „подршке“ афроамериканцима у САД.
Није чудно уопште што се ова вест светлосном брзином проширила и доспела у сваки део планете, глобализација је чудо невиђено што се тиче информација, и ништа се више не може крити. Да ли је заиста тако? Да ли заиста свака неправда исплива на видело? Логично, не. Не може све увек испливати на видело, међутим бизарно је што слични, још гори злочини остају у сенци. То су нека злодела нама много ближа, одвијају се у нашој држави и бивају потпуно заборављени, са намером или без ње.
Годинама у назад наш народ трпи насиље на Косову и Метохији, на сличној основи на којој је убијен господин Флојд (тако бар кажу да је због тога убијен), на националној основи. Пре само пар дана, Србин је нападнут секиром у Клини. Није ли то довољан повод за општенационалну солидарност са овим човеком? И као што је већ речено, то није једини пут да се овако нешто десило, а медијима (нашим, о светским не треба говорити) некако увек измакне овакав догађај, намерно или случајно.
Лицемерје глобалиста је заиста невероватно. Не желим да имплицирам да је човек из САД мање вредан од нашег, већ желим да скренем пажњу на лицемерје данашњег човека, поготоцо оног који се представља неком врстом вербалне визит карте „бораз за социјалну правду“. Да ли је то социјална правда да су убиства неких људи битнија од других? Орвеловски баш, како би он рекао, тачније ово су речи из његове књиге, „све животиње су једнаке, али неке животиње су једнакије од других“. О томе исто говори ситуација са белцима у Јужноафричкој републици, у којој црнци свакодневно врше терор над белачким становништвом. Често се чују лицемерне речи „па белци су то заслужили јер су их тлачили“. Све и да је истина да су Бури, који су једнако били малтретирани од стране британске круне као и црнци, тлачили црнце опет је врхунско и ненадмашно лицемерје. По том принципу би Срби имали право да све и свашта ураде својим суседима и стратешким партнерима, но о томе неком другом приликом.
Иако је у САД у питању био типичан пример полицијске бруталности и иживљавања униформисаних лица, то није тема. Амерички полицајци познати су по томе да су веома непријатни и свирепи када су хапшења у питању. Можда извесни Флојд није најбољи пример јер иза себе има криминални досије па на основу тога неки правдају ово дело полицајаца као нешто што је било неопходно јер је у питању био криминалац и опасан човек. Добро, у реду нека буде и тако, али ово није први пут да неко тако страда или да буде терорисан од стране полиције.
Да су ови масовни протести уперени директно на полицију то би био отворен бунт против система, да је парола рецимо „стоп полицијској бруталности“. Међутим, просто неочекивано, левичари (корисни идиоти система) и медији су успели да спинују целу ствар па се сада уместо о бруталности говори о расизму, а врло се добро зна шта последњих година значи када се левичари дигну против „расизма“. Да под наводницима је написано, добро сте видели, „расизму“. У САД већ годинама не постоји расизам, да постоји не би имали црнце и латиносе у својој политици, да се разумемо не би имали ни црног председника, односно Барака Обаму. САД су давно престале да буду расистичке, то је историја. Назвати САД државом у којој је расизам институционализован је просто глупо попут оних чувених прича да Немачка данас наставља политику национал социјализма. САД су данас легло левичарења и либерализма.
Када се тамо дижу гласови против расизма могу се видети којекакви транспаренти и пароле попут: Геј моћ, Латино моћ, Црна моћ, Азијатска моћ. Нема само једне – беле моћи. Због чега та реч не може стајати уз једну једину расу а може уз све друге? Као што су сви народи Европе подвргнути болести аутошовинизма тако је и та појава присутна у САД. Оно што код нас представља излизана етикета фашисте, то је у САД реч расиста. Код нас када левичари причају о расту фашизма у држави они заправо ударају на наш национални идентитет. За њих фашизам представљају здрава породица коју чине отац и мајка (а не две мајке или два оца, или нешто још грђе), дух мужевности, материњство и женственост, СПЦ, родољубива осећања итд. Дакле, фашизам је за њих све оно што се везује за неке здраве вредности, и једини који бивају оптужени да су фашисти у Србији су нико други него Срби. Потпуно иста ствар је у Америци, расиста је увек белац из здраве породице, који је верник, који је родољуб итд.
Сада вам је ваљда мало јасније о чему се ради. Ово нису никакви протести против власти, ово су протести који ће изазвати још веће међурасне тензије у САД, а то неко намерно ради. Оно што је још извесније је да ће се захваљујући овоме белим Американцима наметнути још већи осећај колективне кривице за неке ствари које се нису ни десиле. Можда вам овај случај делује удаљено, некима чак и правично, ал пођимо од нас. И нас терете за неке геноциде који се нису догодили те већ годинама целом народу, и то не само једној генерацији, намећу осећај кривице тиме их понижавајући и етикетирајући као геноциднe.
У томе се састоји лажно левичарење душебрижика из Београда и остатка Србије који су просто потресени оним што се десило у САД, али слуха немају за домаће проблеме. Да је заиста у питању борба за правду, сада би се говорило о полицијској бруталности и како полиција у САД нема обзира и понаша се дивљачки. Ипак је једна од главних парола код левичара солидарност, и ипак они сматрају да су нације и национализам глупост, и они ипак не деле људе по нацијама. Тако су и сада стали у одбрану свих оних који су били жртве иживљавања система. Не могу више да будем ироничан, ово заиста постаје смешно, а заправо је веома суморно и тужно.
Левичари су давно изгубили право да уопште говоре о било каквом виду борбе за социјалну правду. Из дана у дан они доказују да су ништа друго него марионете глобализма који их користи како би сузбили било какав вид отпора.

Comments are closed.