ДОМИНИК ВЕНЕР – САМУРАЈ СА ЗАПАДА

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ СРПСКЕ ЗЕНТРОПЕ
May 16, 2020
ИДЕАЛИ ОСВАЛДА МОЗЛИЈА
May 30, 2020

ДОМИНИК ВЕНЕР – САМУРАЈ СА ЗАПАДА

Доминик Венер је пре седам година, 21. маја 2013. године, у знак протеста против закона о истополним браковима, чије је усвајање велики напор од стране тадашњих француских власти, извршио самоубиство пуцавши себи у главу на олтару катедрале Норт Дам. Венер је био изванредни француски мислилац, традиционалиста, аутор већег броја књига, ветеран Алжирског рата и члан револуционарно националистичких организација и покрета. Овим демонстративним актом Венер је хтео да укаже на умирање европске хришћанске цивилизације, која губи свој идентитет под притиском либералних догми. Његово дело било је крик слободног духа европских народа који једноставно није било могуће држати у дигиталним концлогорима.
Врло често ће усијане главе рећи да је Венер то урадио из кукавичлука, сматрајући да оружје треба уперити у оне који су успоставили овај дегенеративни поредак у Европи. Одговор на ове оптужбе лежи у његовом животу. Да се приметити да је овај стари мислилац (у тренутку када се убио Венер је имао 78 година) био борац, и да се борио за своју расу и нацију у Алжиру, са за борбу много погоднијих 20 година живота. Доминик Венер је једно време био члан терористичке организације ОАС која је желела да збаци Шарла де Гола са власти и због тога је провео три године иза решетака. Након изласка из затвора 1962. године, Венер се концентрисао на идеолошки рад да би у једном тренутку постао, заједно са Аланом де Беноом, један од главних теоретичара француске Нове деснице.
Тако се, овај изврсни мислилац и националиста, који је цео свој живот посветио борби за очување Европске цивилизације, одлучио на очајничко дело жртвовања самог себе у мају 2013. године, трудивши се да уради све што је могуће како би се постигао заједнички циљ свих народа Европе. Овим кораком, он је покушао да привуче пажњу што већег број својих сународника на проблем нестанка европских становника и њиховом заменом неевропљанима, тиме желевши да наведе јавност на размишљање о разлозима свог поступка.
Венер је знао да ритуално самоубиство није противно војничком духу. На пример, Анђелко Алексић, један од првих четничких војвода, извршио је самоубиство тако што се заклао да не би пао у руке Турцима, римски легионари који су били побеђени у борби пробадали би себе својим мачевима, јапански самураји би себи распорили трбух како би спасење од срамоте нашли у смрти. Слична равнодушност према животу и смрти једна је од карактеристика доктрине револуционарног национализма, потпуна одсутност страха од смрти присутна је била, на пример, код румунских легионариста, браће Леона и Теодора Шушмана, који су одбијали да се предају комунистима те су били живи спаљени у цркви.
Са оваквом позадином , дело на које се одлучио Доминик Венер постаје много разумљивије. Несумњиво је да је ово било једно одважно дело које је требало да пробуди утрнулу свест Европљана (не само Француза) којима прети истребљење. Он је демонстрирао да постоји нешто значајније од обичног земаљског живота који са собом носи ситне страхове и безвредна очекивања. Осим тога, Доминик Венер хтео је да нагласни колико је ургентна ситуација својим последњим речима које је оставио у коверти на олтару катедрале Нотр Дам у Паризу.
У кратким цртама његовог завештања и последње поруке, француски традиционалиста је оцртао поглед на свет сваког убеђеног револуционарног националисте – присталице европских традиција. Својим делом показао је, да прихватањем изопачених либерално-демократских вредности, допуштајући да се туђини уселе у њен центар и уништавају њен традиционални начин живота, Европа се одриче свог сопственог живота, другим речима извршава самоубиство.
Сам Доминик Венер остао је непобеђен и непокорен.

Comments are closed.