РАДИКАЛНА И БЕСКОМПРОМИСНА БОРБА ЈЕ ЈЕДИНИ ПУТ ДО ПОБЕДЕ

НЕ У ЛОНЦЕ, НО У ГЛАВЕ!
April 27, 2020
ЂУРЂЕВ ДАНАК – ХАЈДУЧКИ САСТАНАК
May 6, 2020

РАДИКАЛНА И БЕСКОМПРОМИСНА БОРБА ЈЕ ЈЕДИНИ ПУТ ДО ПОБЕДЕ

Колико сте пута чули да људи који симпатишу Нордијски покрет отпора кажу да смо превише „екстремни“ и превише радикални? Ти људи врло често тврде да ако се не либерализујемо, другим речима, дерадикализујемо, и направимо компромис у вези са нашим најбитнијим питањима, ми нећемо имати могућност да утичемо актуелну политику и друштвени развој. Чак нам кажу да би требало да играмо уз мелодију коју свирају масовни медији како бисмо избегли да будемо виђени у лошем светлу, и како морамо бити прихваћени од стране институција, и чак можда да постанемо део истих. Ово је веома погрешно расуђивање, јер људи инстинктивно трагају за снажном и стабилном силом иза које би могли стати, ова сила мора бити радикална и бескомпромисна како би била снажна. То је нешто што наш народ узалудно покушава да пронађе у оквирима установљених политичких странака у Риксдагу (шведски парламент).
Моје је веровање да они који се противе радикалној и бескомпромисној борби нису сасвим свесни колико је озбиљна опасност са којом се данас суочавамо. Ово уопште није чудно ако узмемо у обзир да ентитети попут масовних медија константно раде против нас тако што нас клевећу и осуђују. Због тога, људи су често преварени и верују да не постоји опасност по наш народ те да је једина ствар која је потребна за решење свих проблема друштва смањење пореза или повећање пореза како би се све вратило у нормалу.
Нажалост, ово не одговара стварности. Проблеми друштва су много већи него што многи верују и изискују више од повећања или смањења пореза како би били решени. Уколико би наши сународници били свесни озбиљности ситуације у којој се заиста налазимо, не би било потребно пуно времена пре него што би сви они стајали заједно у нашим редовима под заставом слободе. Али, чињеница је да већина није свесна неопходности радикалне и бескомпромисне борбе.
Либералном демократијом - нашим тренутним обликом владавине - владају међународни финансијски центри (светск банке и банкари), који се у великој мери састоје од мале етничке иностране мањине. Ова мањина влада преко финансијског ропства каматама (данашњим монетарним системом) и контролише јавно мњење путем масовних медија, такође познате као седма сила. Они су покретачка сила која стоји иза масовне миграције, велике замене становништва беле Западне (Европске) цивилизације, а створили су и културни марксизам који полако али сигурно уништава сву белу културу. Људи и организације које саговарају све горе поменуто чине систем који је непријатељски настројен према народу. Велики финансијски центри, масовни медији и политичари етаблираних странака сви су део једног анти-нордијског система јер раде против интереса нашег народа.
Као последица тога, наш народ је финансијски поробљен од стране окова међународних финансијских центара и подвргнут је неевропској масовној миграцији од стране страних снага и „наших“ политичара. У међувремену, масовни медији који су у великој мери у рукама туђина, имају монопол над информацијама у друштву и одлучују каква су мишљења прихватљива а каква нису. Ово је стварност ситуације, свидело се то нама или не. Захваљујући либералној демократији је ово могуће.
Озбиљни проблеми великих размера попут ових захтевају радикална и свеобухватна решења због којих не можемо приуштити себи право на компромис. Либералбна парламентарна демократија мора бити потпуно укинута, неевропска масовна имиграција мора бити заустављена а монопол јавног мњења који држе масовни медији мора бити разбијен. Према многимау данашњем друштву, ово су врло контроверзни и „екстремни“ погледи, али они су од виталног значаја уколико наш народ жели да преживи биолошки и културолошки. Наравно, оваква мишљења заправо нису уопште „екстремна“, потпуно супротно томе, ово иде у корист сваком народу који жели да брани себе и своје интересе. Ипак, таква мишљења се обично сматрају као радикална када се упореде са либералним и марксистичким идејама других политичких странака.
Не либерализацији! Највећа претња Нордијском покрету отпора је либерализација, перспектива уружавања нашег револуционарно-националистичког покрета и компромис по најважнијим питањима како би потенцијално могли постати део анти-нордијског система; другим речима дистанцирање од револуционарног-национализма. Типичан пример либерализоване националистичке странке су Шведске демократе. Странка је првобитно била за заустављање масовне имиграције и репатриацију већине неевропљана, али данас, после вишегодишње либерализације напустили су своје поозиције о репатриацији и сада траже само ограничену имиграцију.
Уместо да се боре против система, Шведске демократе су га прихватиле и решиле да постану његов део. Добар пример је заменик вође странке, МАтиас Карлсон, који је покушао да постане део орвеловске анти-шведске организације Експо (безуспешно међутим). Шведске демократе не желе укинути либералну демократију, разбити каматашко робовласништво међународних светских центара, зауставити масовну имиграцију или укинути медијски монопол јавним мњењем. Шведске демократе направиле су компромис по питању већине њихових идеја и стога више не представљају озбиљну претњу систему. Уместо тога, они су врло битна алатка система јер служе као сигурносни вентил који допушта да Швеђани који су незадовољни масовном имиграцијом и правцем у којем друштво изразе своје незадовољство. Иако ова странка нема одрживих решења за ове проблеме, она се истиче као једина алтернатива другим странкама у Риксдагу јер и даље критикују имиграцију. Неки их према томе називају контролисаном опозицијом.
Све парламентарне странке из оба блога, укључујући и Шведске демократе, боре се искључиво за своје страначке интересе. Коришћењем програма који је бесмислен и пун празних обећања, странке траже подршку људи у облику гласова и добијају моћ тако што лажу. Странке Риксдага су прави популисти а не организације попут Нордијског покрета отпора који често бива означен као такав. Оно што раздваја Нордијски покрет отпора од парламентарних странака је то што се ми непрекидно боримо за заједнички интерес нашег народа. За нас је добробит нашег народа једина ствар која има смисао. Ми једноставно верујемо да белци имају право да постоје и живе у слободи – нешто са чиме не можемо и не желимо да правимо компромис!
Нордијски покрет отпора је револуционарна националистичка активистичка организација . То значи да имамо за циљ да фундаментално променимо друштво, како у политичком тако у економском смислу. Борба се води између два светоназора: револуционарног национализма и либералне демократије. То је круцијална битка у којој само један може победити. Или ће револуционарни национализам превладати, или либерална демократија. Избор је између опстанка наших народа, народне заједнице и слободе изражавања – или масовне имиграције, раздорне класне борбе, каматног ропства, културне декаденције и цензуре „незгодних“ мишљења.
Револуционарни национализам је оно што нас разликује од парламентарних странака. Све странке у Риксдагу представљају и прихватају либералну демократију, те на тај начин подржавају замену становништва, надмоћ светских финансијских центара моћи, класну борбу и монопол масовних медија над размишљањем. Ово није нешто што Нордијски покрет отпора може прихватити. Заједнички интерес народа увек мора бити главни приоритет. Највећа визија Нордијског покрета отпора је коначна победа револуционарног национализма на Северу, а победа једнино може постати стварност кроз радикалну и бескомпромисну борбу. Револуционарни национализам нас чини радикалним, ако бисмо ишли у компромис и дистанцирали се од тога наша борба ће бити изгубљена. То је зато што једино револуционарни национализам има далекосежна решења која су потребна како би се горенаведене претње нашем народу спречиле на најбољи могући начин.
Такође је од највећег значаја да наша организација не престане са својом тврдоглавом пропагандом. Уколико би Нордијски покрет отпора либерализовао своју пропаганду и имиџ тако што ће се прилагодити системским вредостима и вођењу политике, народ би нас сматрао делом антинордијске либералне демократије. За њих бисмо ми и парламентарне странке били једно те исто; не би видели разлику међу нама. Због тога није само веома важно да Нордијски покрет отпора буде радикалан и бескомпромисан када се говори о кључним вредностима, већ је још ваћније да преносимо поруке револуцинарног национализма онакве какве јесу, у поређењу са порукама других политичких покрета, односно радикалне и потпуно другачије поруке од оних које систем шаље.
Поврх свега, Нордијски покрет отпора и његово парламентарно крило морају се чврсто држати радикалне поруке организације како би се истакли из гомиле и показали народу да постоји организација која пружа отпор.
Нордијски покрет отпора је једина политичка снага у Шведској и нордијским земљама која је радикална и довољна снажна спречи претње које се налазе пред нашим народом. Ми смо једина сила која одбија комромис. Нордијски покрет отпора је револуционарна националистичка авангарда. Док се други одричу или прекрше своја обећања народу због своји сопствених себичних интереса, ми остајемо принципијелни и непоколебљиви, и зато смо омражени од стране наших противника. Док се други предају ауторитету, Нордијски покрет отпора остаје упоран, решен да се бори по сваку цену и у пркос свему.
Кроз радикалну и бескомпромисну борбу до победе!
Себастијан Елофсон

Comments are closed.