НЕ У ЛОНЦЕ, НО У ГЛАВЕ!

РАТНИЧКО ДРУШТВО И СРПСКИ МИЛИТАРИЗАМ
April 23, 2020
РАДИКАЛНА И БЕСКОМПРОМИСНА БОРБА ЈЕ ЈЕДИНИ ПУТ ДО ПОБЕДЕ
May 3, 2020

НЕ У ЛОНЦЕ, НО У ГЛАВЕ!

Догађаји који бележе откуцавање осмог сата увече неодољиво подсећају на протесте против режима Слободана Милошевића – лупање у шерпе. Самозвана опозиција позвала је на протест против режима Александра Вучића током ванредног стања назвавши га „Буком против диктатуре“.
Често се бука дизала у Србији, поготово претходних година када се све више позива на смену актуелне власти. Ипак, не може човек да не примети да ту нешто не ваља. Наиме, желимо да упутимо на грешке које опозиција константно прави (случајно, а вероватно намерно). Те грешке су такође присутне и у националном корпусу опозиције, онима који не желе да се сврставају уз леволибералну клику и напредњаке. Чини се, на основу начина на који се иступа против актуелне власти, да је спас свим недаћама нашег народа смена Српске напредне странке. Испоставља се да је она главни и једини кривац за треутну ситуацију те да ће све бити боље када неко други преузме кормило ове државе.
То звучи веома бајковито, будаласто. Наравно, има и оних који кажу да нико не ваља те да су потребни нови људи на политичкој сцени. Говори се о дотрајалој политичкој структури, излизаним политичарима и принципу „сјаши Курта да узјаше Мурта“, а како би се то избегло предлаже се долазак „нових“.
Међутим, проблем није у самој власти. Власт у овој земљи има једну константу. Она је суштински иста већ двадесет и две године. Заиста, када упоредимо, на пример, Зорана Ђинђића и Александра Вучића, или пак Демократску странку и Српску напредну странку, можемо видети да разлике између њих има само у слоганима, естетици предизборне кампање, приступу гласачком телу, итд. Разлике у политици и вођењу државе заиста нема. Заправо,нема разлике у политици готово свих странака на политичкој сцени Србије. Једино се ту истичу странке које се противе ЕУ интеграцијама, односно родољубиве и националистичке странке, али оне су реално гледано занемарљиве и такође имају својих мана. Мана те националне опозције је оно о чему смо малопре писали – вера у промену на боље без суштинске промене.
Суштинска промена не подразумева пуку смену режима, већ тоталну промену политичког система. Не можемо очекивати од једног система који је створен на неједнакости, корупцији, извитопереним вредностима, демократији, либералном парламентаризму, капитализму и плутократији да буде подложан мењању на боље. Он ће увек остати потпуно исти ма ко долазио на чело државе и то можемо видети не само на примеру Србије већ и на примеру многих других земаља. Ту и пада у воду свака прича о „променама кроз систем“. Лешину не можете оживети осим уколико не владате окултним вештинама, лешину треба сахранити. Лешина је управо ово труло друштво и политички систем у коме живимо – једна безвредна и застарела творевина из осамнаестог века.
Промене се могу изнедрити политичком борбом која јасно заговара заокрет ка нечему другачијем. Дакле када се напада Вучић, напада се реп а не змијина глава. Проблем је целокупна политичка елита, чиновници и којекакви апаратчици.
Многи ће рећи да немогуће променити, и да је уопште бесмислено размишљати о томе, већ се треба препустити овој ситуацији и мењати оно што се мењати може. Није ли то сулудо у ствари, знати да је проблем много већи а позабавити се ситницама и никад не решити проблем?
Лупање у шерпе и лонце је доста налик лупању глупости. На почетку изгледа смешно, али после неког времена постаје тужно и сувише суморно. Нити су шерпе и лонци криви за ово те не треба лупати у њих, нити ће бука отерати некога са власти. Треба лупати по другим стварима...

Comments are closed.