111. ГОДИНА ФУТУРИЗМА

НАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ
April 4, 2020
О РАТУ И РАТНИЦИМА
April 4, 2020

111. ГОДИНА ФУТУРИЗМА

На данашњи дан обележава се 111 година од објављивања једног несвакидашњег документа. Двадесетог фебруара 1909. године, италијански песник, Филипо Томазо Маринети, објављује свој Футуристички манифест у париском веснику Фигаро, документ који је направио преседан у филозофским, уметничким али и политичким круговима. У овој својој прокламацији, аутор је најавио долазак нове ере авангардне уметности – агресивне, урбанистичке, проткане великим брзинама сверазарајуће силе (''рат је једино хигијенско средство света'').
Футуризам се брзо ширио и нашао је уточиште у многим земљама попут Совјетске Русије где су главни представници футуризма били Мајаковски, Маљевич, Кандински и други.
Основне тезе манифеста (преведено са италијанског):
1. Ми намеравамо да певамо о љубави према опасности, о навици ка енергији и неустрашивости.
2. Храброст, одважност и бунт биће основне особине наше поезије.
3. До сада, литература је хвалила тмурну тромост, екстазу и сан. Ми намеравамо да величамо агресивну акцију, грозничаву несаницу, тркачки темпо, салто мортале, ударац песнице у лице.
4. Тврдимо да смо величанственост света обогатили са новом лепотом – лепотом брзине. Тркачки аутомобил са својом хаубом украшен великим змијоликим цевима које бљују ватру ... аутомобил који риче као да ради на крупну сачму и који је лепши од Нике са Самотраке.
5. Ми желимо да опевамо човека за воланом аутомобила који баца копље свога духа изнад Земље у њену орбиту
6. Песник мора да се труди да са заносом и великодушношжу испуни ентузијастичну страст примитивних елеманата.
7. Нема више лепоте уколико нема борбе. Ниједно дело које нема агресиван карактер не може бити ремек дело. Поезија мора бити конципирана као насилан напад против непознатих сила, како би оне биле потчињене и натеране да се поклоне пред човеком.
8. Налазимо се на најекстремнијем раскршћу векова!... Зашто бисмо се морали освртати на прошлост уколико желимо да пробијемо тајанствена врата немогућег? Свемир и време су умрли јуче. Већ живимо у апсолутном јер смо већ створили вечну и свеприсутну брзину.
9. Желимо да славимо рат – једино хигијенско средство света, милитаризам, патриотизам, разарајућа дела ослободилаца, прелепе идеје за које је вредно умрети и презир према женама.
10. Желимо да срушимо музеје, библиотеке, академије свих врста, желимо да се боримо против морализма, феминизма и против сваке врсте опортунистичких или утилитаристичких кукавичлука.
11. Опеваћемо велике гомиле, узнемирене радом, задовољством или побуном: опеваћемо вишебојне или полифоне струје револуција у модерним престоницама; опеваћемо живописни ноћни жар арсенала и градилишта осветљеним електричном месечином; похлепне железничке станице док гутају змије које бљују дим; фабрике, које су обешене о облаке својим конопцима од дима; мостове који попут џиновских гимнастичара прелазе реке, сијају се на сунцу попут ножева; пароброде који попут авантуриста покушавају да освоје хоризонт, неуништиве локомотиве које галопирају пругом попут огромних челичних коња заузданих цевима, и клизајући лет авиона чији пропелери шушкају на ветру попут прозирних фолија и попут одушевљених посматрача бучно изражавају своје одобрење.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *